Marko Radovanović, koji je deo Čačka94 veliki broj godina, deo je svih uspeha u poslednjih nekoliko sezona i prošlu sezonu pšroveo je najviše oko naših kadeta koji su ostvarili odličan uspeh. Klub je prepoznao njegovo angažovanje oko mladih igrača i od ove sezone Marko će biti direktor mlađih kategorija našeg kluba. Marku želimo puno sreće i uspeha na novoj poziciji i da zajedno idemo u nove pobede i uspehe.
U nastavku teksta možete se malo bolje upoynati sa Markom i njegovom vezom između posla i košarke.
Kao deo Quantox-a od samih početaka, Marko je već 13 godina značajni član tima sektora BPO (Business process outsourcing). Istovremeno, uz rad u Quantox-u, Marko je i aktivni član KK Čačak94 i svojim zalaganjem i pasijom za košarkom pokazuje kako izgleda spoj poslovnog i sportskog okruženja i rad u dve, nazigled nespojive, oblasti.
Nakon višegodišnjeg podučavanja mlađih kategorija košarkaša, Marko će od sada svoj doprinos klubu nastaviti da daje na poziciji direktora mlađih kategorija.
Uz košarku, veliki je ljubitelj trčanja i redovni učesnik maratona u zemlji i regionu.
O počecima, novim perspektivama, i o tome kako na najbolji način postići rezultate u različitim poljima – itekako povezanim zajedničkim vrednostima i pristupom – pričamo sa Markom Radovanovićem!
KAKO JE SVE POČELO I KAKO BI OPISAO SVOJ RAZVOJNI PUT NOVIM GENERACIJAMA KOJE DOLAZE?
Moj razvojni put je počeo 2010. godine, sasvim slučajno. Vlasnika Quantox-a, Vuka Popovića, upoznao sam 2008. godine na treninzima KK Čačak94 i od tada smo postali nerazdvojni. Tokom 2010. godine doneo sam odluku da krenem put Beograda i da se zaposlim u vojsci Republike Srbije, ali me je zainteresovao Vukov predlog da se umesto toga pridružim kompaniji koja je tada bila na počecima. Od tada, punih 13 godina sam član Quantox tima i za mene ovo predstavlja najbolji period mog života do sada.
Mladim generacijama koje dolaze mogu samo da poručim da budu vredni, odgovorni, pedantni, kolegijalni, da se ne libe nijednog posla i da svakog trenutka daju svoj maksimum – kako na poslu, tako i u životu – a rezultati će onda i doći!
IMAJUĆI U VIDU DVE VRLO VAŽNE ULOGE, ŠTA JE ONO ŠTO IH SPAJA, A ŠTA MOŽDA RAZDVAJA – I KAKO VIDIŠ TAJ SPOJ IZ SVOG UGLA?
Pre svega, ono što ih spaja je ljubav prema poslu i želja da ostavite trag na oba polja. U mom slučaju, još ih spajaju i isti ljudi koji se svojom željom, energijom, entuzijazmom i voljom trude da oba kolektiva dignu na najviši mogući nivo u svakom trenutku.
ŠTA JE NAJVEĆI PODSTREK, A KOJI SU NAJVEĆI IZAZOVI U TVOJOJ ULOZI U QUANTOX TIMU?
Izdvojio bih 10 tačaka koje sumiraju ujedno i podstreke i izazove:
1. Godine provedene u firmi 🙂
2. Biti deo uzdizanja firme na onaj nivo gde je sada
3. Svi uspešno pređeni izazovi
4. Dobro poznato okruženje gde smo svi i kolege i prijatelji
5. Želja za stalnim napretkom
6. Trud da niko ne ostane bez posla
7. Zalaganje da se zaposleni ne gledaju samo kao radna snaga već da se oslušnu i uvaže njihova mišljenja koliko god je to moguće
8. Zajednički odlasci na team-buildinge gde se posao ostavi “kod kuće”
9. Fleksibilno radno vreme i poštovanje svih zakonskih odredbi koje imaju zaposleni
10. Redovne plate i konstantni rast plata uz rad bez pritiska
ŠTA BI ISTAKAO KAO NAJVEĆU VREDNOST I NAUK U RADU SA MLADIM KOŠARKAŠIMA?
Najveća vrednost u radu sa mladim igračima je ta nada i želja da oni jednoga dana zaigraju profesionalnu košarku i da nađu svoje mesto pod suncem. Ono sto sam naučio i što savetujem mlade igrače je da im škola bude na prvom mestu. Obrazovanje na prvom mestu, jer u sportu jedna povreda može da ti okonča karijeru, a obrazovanje je uvek tu.
ŠTA SMATRAŠ DA JE NAJPOTREBNIJE DA BI SE POSTIGLI VRHUNSKI REZULTATI – KAKO U SPORTU, TAKO I U POSLOVNOM SVETU?
Najpotrebnije za svaki uspeh u životu je ŽELJA.
Pored želje, tu je i veliko odricanje, podrška porodice, ljubav, energija i jasan cilj kome težite. Bez toga nema uspeha.
Motivacija je isto nešto bez čega je teško stići do uspeha.
ONO ŠTO TI JE NAJVEĆA MOTIVACIJA SVAKI DAN JE… ?
Najveća motivacija za svaki dan za mene predstavlja da budeš bolji nego juče, a lošiji nego sutra. Tako učim i svoje dete – da bude bolji i u školi i na karateu svakog dana, a pre svega, da bude dobar čovek.